Podaci

[tenkista.h]

Podacima se naziva uopsteno sve ono sto se moze obraditi računarom ili dobiti kao rezultat obrade. Mogu to biti činjenice, brojevi, slova, situacije i slično.

Svaki program sadrzi u sebi podatke koje obrađuje. Njih mozemo podeliti na
Nepromenljive podatke, tj. konstante, i promenljive podatke, tj. promenljive (varijable).
Najjednostavniji primer konstanti su brojevi (5, 1 0, 3.4 59). Promenljive su podaci koji mogu menjati svoj iznos. Stoga se oni u izvornom kôdu predstavljaju ne svojim iznosom već simboličkom oznakom, imenom promenljive.

Svaki podatak ima dodeljenu oznaku tipa koja govori o tome kako se dotični podatak čuva u memoriji računara, koji su njegovi dozvoljeni rasponi vrednosti, kakve se operacije mogu izvesti sa tim podatkom i slično. Tako razlikujemo celobrojne, realne,
logičke, pokazivačke podatke. U narednim odeljcima upoznaćemo se sa ugrađenim
tipovima podataka i pripadajućim operatorima.

U računaru su svi podaci predstavljeni binarnim oblikom tj. određenim brojem bitova. U visim programskim jezicima postoje različiti tipovi podataka, da bi se lakse moglo izraziti sve ono sto se zeli obraditi računarom. Računar mora prepoznati, a zatim prihvatiti različite tipove podataka. On ima različitu internu reprezentaciju za različite tipove podataka. Tip podataka određuje skup vrednosti koje podatak moze imati.

U Pascalu postoji nekoliko tipova podataka. Mogu se podeliti u tri grupe:
1) jednostavni,
2) slozeni ili strukturirani,
3) pokazivači (engl. pointer).

Jednostavni tip uključuje četiri skalarna tipa podataka: celobrojni, realni, Booleov i znakovni (engl. integer, real, Boolean, char). Uz to, Pascal dozvoljava da korisnik sam definise svoj tip podataka (engl. user defined type).

Strukturirani tipovi podataka su polja, zapisi, datoteke i skupovi (engl. arrays, records, files, sets).

Podaci tipa pokazivač koriste se za dinamičke promenljive.

U narednim odeljcima biće obrađeni navedeni tipovi podataka.
Celobrojni tip
Za prikaz celih brojeva koristi se celobrojni tip podataka. Na primer, celobrojne kostante su:

30 351
-67 +21

Znak + je ispred konstante proizvoljan. Ako ne postoji nikakav predznak pretpostavlja se da je konstanta pozitivna.

--------------------------------------------------------------------------------

[tenkista.h]

Najveća celobrojna konstanta u obradi zavisi od računara na kojem se radi, na primer, raspon na jednom računaru moze biti od —32767 do 32767, dok na drugom moze biti od —281474976710655 do iste pozitivne vrednosti.

Realni tip
Brojevi koji imaju decimalni deo, istorijski se nazivaju realni. Na primer, realne konstante su:

-7.2
-4.73
8.5
3.777

Realna konstanta u Pascalu ne sme počinjati ili zavrsavati decimalnom tačkom, na primer:
459. .357
Umesto toga treba da se napise 459.0 i 0.357

U Pascalu je dozvoljeno pisanje realnih vrednosti s pokretnom tačkom (engl. floating-point). Takav način pisanja progodan je za vrlo velike i vrlo male vrednosti, na primer 750000000.0 ili 0.000000781. Tako se izbegava pisanje velikog broja nula.

Primer:
8.5E + 7 odgovara 8.5 107.

Pisanje brojeva u obliku pokretne tačke poznato je i pod nazivom eksponencijalna notacija. Eksponent pokazuje za koliko mesta treba decimalnu tačku pomeriti u levo ili desno. Ako je eksponent pozitivan tačka se pomera udesno, a ako je negativan tačka se pomera ulevo.
Predznak + iza znaka E moľe se izostaviti. Evo jos nekoliko primera prikaza realnih konstanti:

Prikaz broja u eksponencijalnom obliku Konvencionalni prikaz broja
5.2E4 5200
3.141 E2 314.1
3.57 E-2 0.035
777.9E - 7

Konstanta napisana u eksponencijalnom obliku uvek prikazuje realni broj. To je slučaj i kada se decimalna tAčka izostavi.
Napomena:
Pascal nema decimalni zarez, nego decimalnu tačku. Zbog toga i svi decimalni brojevi u tekstu imaju tačku, a ne zarez.

Na primer, sledeći brojevi napisani u istom redu su ekvivalentni:

754E - 1 754.0E - 1 75.4
1E3 1.0E3 1000.0
1E-4 1.0E-4 0.0001

Broj 235 i 235.0 prikazuje istu vrednost u običnoj aritmetici, međutim, tako napisane vrednosti u Pascalu znače različite tipove podataka. One će biti i različito prikazane unutar računara pa će i rezultat obrade biti različit. One se zato ne smeju poistovetiti u programu Pascal.

Tačnost računanja u računaru nije ista ako se računa s realnim brojevima ili s celim brojevima. Ako se koristi zapisivanje brojeva u eksponencijalnom obliku tačnost zavisi od broja bitova koji se koriste za zapis mantise. Veličina broja zavisi od broja bitova koji sluze za zapis eksponenta. U praksi se uvek radi zaokruzivanje decimalnih brojeva zbog čega nastaje izvesna greska.

Računanje u realnoj aritmetici u računaru trosi vise vremena od celobrojne aritmetike.
Booleov tip
Računar u radu proverava različite uslove i s obzirom na rezultat ispitivanja nastavlja rad. Zbog toga se upotrebljava tip podataka koji ima dve vrednosti, prikazane sljedećim konstantama:

False True
Laz istina

Često se nazivaju logičkim vrednostima, ali u Pascalu ih nazivaju Booleove vrednosti, u čast engleskog matematičara Georga BOOLE-a, koji je prvi razvio logičku algebru u 19. veku. U računaru se Booleove vrednosti prikazuju jednim bitom, koji je obično 0 za laz, a 1 za istinito.
Znakovni tip
Ovu grupu podataka čine znakovi:
1. slova abecede,
2. numerički znakovi od 0 do 9,
3. znakovi interpunkcija i
4. specijalni znakovi.
Različiti računari koriste različite skupove znakova i njihovih kodova. Najčesće korisćeni kodovi za znakove su ASCII i EBCDIC.

Znakovna konstanta sastoji se od znaka ograđenog jednostrukim navodnicima, na primer:
'A' 'a' 'S' ' + ' '-' 'X'
Jednostruki navodnici su neophodni da bi računar znao, na primer, da + znači znakovnu konstantu za razliku od oznake sabiranja, ili da je 5 znakovna konstanta a ne celobrojni podatak 5.

Vise znakova kao sto su reči ili rečenice nazivaju se nizovi (engl. string). U programu se niz znakova moze koristiti kao konstanta s time da se niz znakova omeđi navodnicima. Na primer:
'RAČUNARSTVO' '2003'